Подручја рада
Претрага
Машински материјали





Лекције:
1.Уводно предавање о предмету . Развој и значај предмета
РЕЗИМЕ: Све што нас окружује је материја, а део ње припада материјалима. Основна подела материјала је на: металне, керамичке, полимерне и композитне материјале. Према намени машински материјали се деле на: конструкционе, помоћне и погонске.

> отвори
2.ХЕМИЈСКА И ФИЗИЧКА СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА
Хемијска својства одређују хемијски састав материјала, афинитет, отпорност према корозији и др. Физичка својства материјала су: густина, температура топљења или кристализације , еллектрична и магнетна својства

> отвори
3.МЕХАНИЧКА И ТЕХНОЛОШКА СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА
Механичка својства одређују се испитивањем: чврстоће, тврдоће, еластичности, пластичности и жилавости. Технолошка својства показују понашање материјала при обрадама у топлом или хладном стању и она обухватају: обрадивост ливењем, обрадивост деформацијом, термичка обрадивост, обрадивост заваривањем и обрадивост скидањем струготине.

> отвори
4.ИСПИТИВАЊЕ ЗАТЕЗНЕ ЧВРСТОЋЕ
Испитивање затезањем се врши на стандардним епруветама статичким дејством силе.Таквим испитивањем се добијају подаци о: напону течења, затезној чврстоћи и модулу еластичности.

> отвори
5.ХУКОВ ЗАКОН ; МОДУЛ ЕЛАСТИЧНОСТИ
Хуков закон: напон је пропорционалан деформацији (процентуалном издужењу). Хуков закон важи до границе пропорционалности. Коефицијент пропорционалности је модул еластичности.

> отвори
6.ИСПИТИВАЊЕ ТВРДОЋЕ ПО : БРИНЕЛУ И ВИКЕРСУ
Тврдоћа материјала се мери на основу отпора продирању тврђег тела у површину испитиваног материјала. Утискивач код Бринелове методе је куглица од челика или тврдог метала. Код Викерсове методе утискивач је облика правилне четворостране пирамиде са дијамантским врхом.

> отвори
7.Испитивање тврдоће по РОКВЕЛУ
Роквелов начин испитивања тврдоће је утискивачем( челичном куглицом- за мекше материјале или конусом-са дијамантским врхом, за тврђе материјале).

> отвори
8. ИСПИТИВАЊЕ ЖИЛАВОСТИ
Испитивање жилавости врши се Шарпијевим клатном, а енергија удара, утрошена на лом епрувете је мера жилавости материјала

> отвори
9.Својства материјала и испитивање материјала


> отвори
10.Кристална структура метала
РЕЗИМЕ: Структура чврстог материјала у простору је: - кристална ( правилан распоред атома, јона или молекула) - аморфна ( неуређена )

> отвори
11. Појава кристалне фазе - КРИСТАЛИЗАЦИЈА
РЕЗИМЕ: Већина метала и њихових легура има кристалну структуру (кристалне решетке ). Промена својстава метала са променом температуре, утиче и на промену кристалне решетке – својство алотропије. Кристализација је прелаз метала из течне у чврсту( кристалну) фазу.

> отвори
12. СТРУКТУРА ЛЕГУРА
У чврстом стању атоми хемијских елемената могу међусобно да реагују образујући : чврсти раствор,хемијско једињење и механичку смешу.

> отвори
13. СТРУКТУРА ЛЕГУРА


> отвори
14.Дијаграми стања метала и легура
Дијаграм стања се добија на основу кривих хлађења. Карактеристичне линије у дијаграму стања су: ликвидус, солидус и солвус.

> отвори
15.Дијаграм стања легура са потпуном растворљивошћу компонената у чврстом стању /БАКАР-НИКАЛ/
Хомогене легуре имају хомогену структуру ( метали никал и бакар растварају се један у другом у свим односима по принципу замене атома у кристалној решетки ).

> отвори
16.Дијаграм стања легуре са потпуном нерастворљивошћу компонената у чврстом стању /ОЛОВО-АНТИМОН/
Растворљивост у чврстом стању може да буде: неограничена( атоми компонената које граде легуру се мешају на свим температурама), ограничена( чврсти раствор може да се добије само при одређеном количинском односу) или да потпуно одсуствује( у таквим условима не могу да се образују чврсти раствори).

> отвори
17.Дијаграм стања легура са делимичном растворљивошћу компонената у чврстом стању
Из овог дијаграма одмах се уочава да су кристали хомогени , да се растварају и атоми једног метала у другом (ограничено) и појављује се еутектички састав.

> отвори
18. ДИЈАГРАМИ СТАЊА - утврђивање
Дијаграми стања омогућавају да се на научној основи предвиде својства легура, изабере легура са оптималним особинама за жељену намену и да се примени рационална врста обрада.

> отвори
19.СВОЈСТВА И ИСПИТИВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА, ДИЈАГРАМИ СТАЊА МЕТАЛА И ЛЕГУРА-утврђивање


> отвори
20.ЖЕЛЕЗО И ЊЕГОВЕ ЛЕГУРЕ
Основни елементи у свим врстама челика и гвожђа су железо и угљеник.

> отвори
21. ДИЈАГРАМ СТАЊА / ЖЕЛЕЗО - ЦЕМЕНТИТ /
ЧЕЛИЦИ су легуре које имају до 2,0 %C, а легуре са (2,0- 6.67)%C су ЛИВЕНА ГВОЖЂА

> отвори
22. МЕТАСТАБИЛНИ ДИЈАГРАМ СТАЊА ( ЖЕЛЕЗО-ЦЕМЕНТИТ )
Постоје два дијаграма стања: метастабилни( битан је за изучавање челика и ливених гвожђа- угљеник је у виду цементита ) и стабилни (важан је за ливена гвожђа код којих је угљеник издвојен у виду графита).

> отвори
23. СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА, ИСПИТИВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА И ДИЈАГРАМИ СТАЊА –утврђивање


> отвори
24. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БАКРА И ЛЕГУРЕ БАКРА
Бакар се добро обрађује пластичном деформацијом, може се ваљати у веома танке лимове и извлачити у веома танке жице. Легуре бакра имају добре механичке особине, легирајући елементи у легурама бакра су: калај, алуминијум, цинк, никл, манган,силицијум, сребро и злато.

> отвори
25. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НИКЛА И ЊЕГОВЕ ЛЕГУРЕ
Никал је изузетно отпоран на корозију, има добра механичка својства и велику ватроотпорност. Никал и његове легуре се користе за израду најоптерећенијих компонената у машинству.

> отвори
26. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АЛУМИНИЈУМА И ЊЕГОВИХ ЛЕГУРА
Алуминијум је после железа други по реду метал који има примену у савременој машинској техници.

> отвори
27. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТИТАНА И ВОЛФРАМА И ЊИХОВИХ ЛЕГУРА
Титан има својство полиморфије,малу густину, добра механичка својства, отпоран на корозију и ватроотпоран је. Титан и његове легуре имају високе цене коштања. Волфрам има добру тврдоћу и чврстоћу.Користи се :за легирање челика,код тврдих легура (жице за сијалице и електронске цеви)

> отвори
28. МАГНЕЗИЈУМ И ЊЕГОВЕ ЛЕГУРЕ
Магнезијум има веома малу густину, ниску температуру топљења и слаба механичка својства. Легуре магнезијума се користе за мање оптерећене делове аутомобила и авиона.

> отвори
29. ЦИНК И ЊЕГОВЕ ЛЕГУРЕ; ТВРДЕ ЛЕГУРЕ И ЛЕГУРЕ ЗА КЛИЗНЕ ЛЕЖАЈЕВЕ
Цинк има велику густину, ниску температуру топљења и релативно лоша механичка својства.Легуре цинка се користе за лемове. Легуре за клизне лежаје су оне које се користе за израду кошуљица клизних лежишта . Тврде легуре су веома тврде, крте, постојане на високим температурама, отпорне на хабање и корозију, хемијски су постојане.

> отвори
30. ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ И ЛЕГУРЕ ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА , утврђивање


> отвори
31. СИРОВО ГВОЖЂЕ
СИРОВО ГВОЖЂЕ се користи за производњу челика и ливеног гвожђа.

> отвори
32. УГЉЕНИЧНИ ЧЕЛИЦИ
Угљенични челици су основни материјал у машинској индустрији, то су легуре железа и угљеника(са садржајем C до 2,0%) у којима су присутне примесе. Угљеник је основни и најутицајнији елемент од којег зависе структура и особине челика.

> отвори
33. ЛЕГИРАНИ ЧЕЛИЦИ
Легирани челици осим угљеника садрже и друге легирајуће елементе, који се додају ради побољшања захтеваних својстава.Деле се прма броју, садржају и врсти легирајућих елемената.

> отвори
34. УГЉЕНИЧНИ И ЛЕГИРАНИ ЧЕЛИЦИ, утврђивање


> отвори
35.КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ
Од конструкционих челика се захтева да има добра механичка својства, да се добро обрађују резањем и деформисањем

> отвори
36.АЛАТНИ ЧЕЛИЦИ И ЧЕЛИЧНИ ЛИВ


> отвори
37. Челици , утврђивање


> отвори
38 и 39.ОЗНАЧАВАЊЕ ЧЕЛИКА ПО ЈУС-У
Према стандарду JUS C.B0.002 , челици се означавају низом словних и бројчаних симбола.

> отвори
40.Означавање челика по ЈУС-у ,утврђивање


> отвори
41.ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЧЕЛИКА ПО ЈУС-у , утврђивање


> отвори
42.УТИЦАЈ ХЕМИЈСКОГ САСТАВА И БРЗИНЕ НА ОСОБИНЕ ЛИВОВА


> отвори
43. ЛИВЕНО ГВОЖЂЕ -СИВИ ЛИВ
Сиви лив се добија из сивог ливничког гвожђа спорим хлађењем, које омогућава да се угљеник у току очвршћавања издвоји у облику ламела графита

> отвори
44. НОДУЛАРНИ И МОДИФИКОВАНИ ЛИВ
Нодуларни лив настаје исто као и модификовани сиви лив. Модификовани сиви лив настаје модификовањем сивог лива

> отвори
45. БЕЛИ ЛИВ


> отвори
46.ТЕМПЕР ЛИВ


> отвори
47. ЛЕГИРАНИ ЛИВ


> отвори
48. ЛИВЕНО ГВОЖЂЕ- утврђивање


> отвори
49. ГВОЖЂЕ; ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ ЧЕЛИЦИ И ЛИВЕНА ГВОЖЂА -утврђивање


> отвори
50.ЗНАЧАЈ И ВРСТЕ ТЕРМИЧКИХ ОБРАДА
Поступцима термичке обраде долази до промене структуре по целом попречном пресеку. Основне методе термичке обраде су :жарење, нормализација, каљење, отпуштање, побољшање. Основне методе термохемијске обраде су:цементација,нитрирање,цијанизирање

> отвори
51.КАЉЕЊЕ ЧЕЛИКА


> отвори
52. ОТПУШТАЊЕ
Отпуштање је поступак термичке обраде челика после каљења.При каљењу се добија мартензитна структура са заосталим аустенитом.Ова структура је нестабилна , са унутраснјим напонима, врло тврда и крта.Дифузијом угљеника из тетрагоналне решетке мартензита и трансформацијом аустенита формира се нова структура са захтевним својствима.Од зависности од температуре загревања отпуштаље може бити ниско, средље и високо.

> отвори
53. НОРМАЛИЗАЦИЈА И ПОБОЉШАЊЕ
Нормализација је поступак термичке обраде који има за циљ да неповољну , грубу крупозрнасту, игличасту и другу структуру, насталу при ливењу, ваљању, пресовању или каљењу, преведе у нормалну ситнозрнасту структуру по целој запремини дела. Побољшање је поступак термичке обраде који се састoји од каљења и накнадног високог отпуштања.

> отвори
54. ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ- утврђивање


> отвори
55. ТЕРМИЧКА ОБРАДА ЛИВЕНОГ ГВОЖЂА И ЛЕГУРА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА
Сиви лив ,модификовани и нодуларни лив могу се термички обрадити жарењем,каљењем и отпуштањем. Легуре обојених метала прерађују се ливењем или деформисањем. Могу се термички обрађивати жарењем, каљењем или старењем

> отвори
56.ТЕРМОХЕМИЈСКА ОБРАДА


> отвори
57. Термичке обраде ливеног гвожђа,легуре обојених метала и термохемијске обраде – утврђивање


> отвори
58.ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ- утврђивање


> отвори
59. КЕРАМИКА


> отвори
60.СТАКЛО


> отвори
61. ГОРИВА
Идеално гориво, које би испунило наведене услове, не постоји.

> отвори
62.ДРВО


> отвори
63.МАЗИВА


> отвори
64. ГУМА
Гума се веома широко примењује у техници, а посебно у машинству, и то због неких својих карактеристика које други материјали немају.

> отвори
65. ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ


> отвори
66.ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ


> отвори
67. KOMПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ
Композитни материјали представљају комбинацију два или више материјала са различитим својствима у микро и/ или макроскопској размери . На слици су приказана различита влакна :

> отвори
68. ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ, КОМПОЗИТНИ МАТЕРИЈАЛИ- утврђивање


> отвори
69 и 70. КОРОЗИЈА МЕТАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА ; Методе заштите од корозије
Корозија је процес површинског разарања металних материјала под дејством околне средине, тј. реакција металног материјала са својом околином, која проузрокује мерљиве промене материјала и која доводи до корозионог оштећења.

> отвори